Ej, znaš što se dogodilo danas
Sunce peče, Mare i ja pijemo kavu
U jednom poznatom kafiću
Fokusiramo tetovaže na brdovitom mladiću
Svi ga znaju, ima zlatan lančić oko vrata
Dva mobitel aparata, kola bisna
Al' mu narav malko tisna
Al' inaće nije loš... mislim... nije nešto ni dobar
Al' dobro sad...
Čak i oni slični njemu
Kažu da je stalno u problemu
Da mu ruže jadnom cvjetaju samo na goblenu
Prepozna me, ajme meni
Kaže: ja sam suđen ovoj ženi
Želis li sa mnom na kavu ili čaj,
Treba li ti topli, muški zagrljaj

Ma ajde svojim putem idi dalje
Ne trebam ja tvoje zagrljaje
Pa da poslije pričaš, mala je dala
Nije to šala, nije to šala...

Joj... Mare je otišla kad je reka' da je pun ko brod
I da ima strica u Njemackoj... nije mogla više idržati
A on nastavi:
Znaš li da sam im'o firmu export-import-svašta
Al' su je privremeno zatvorili, jer vlada više ne prašta
Ja kažem: baš me čudi to što pričaš
Jer se vidi da si nekako fin
A on uporan: jel' da bi mogli na kavu ili čaj
Da ti pokažem što je muški zagrljaj
(Je, pa da mi modrice ostanu...)

Mmm... e da mi je otići odavde...
Al' ne mogu...
On me gleda pravo u oči
I ne pušta...
K'o pit bull...
Zagrizo i gotovo...

...Nrviraš me k'o Ante